Pluća imaju važnu ulogu za naše zdravlje, čuvajući pluća čuvamo srce, mozak – čuvamo život!
Njihov rad je neprekidan od rođenja do smrti, ali njihova snaga vremenom slabi zbog čega je važno da brinemo o zdravlju naših pluća i očuvanju njihove funkije i kapaciteta.
Kako naša pluća funkcionišu, na koji način ih možemo zaštititi i kako možemo poboljšati njihovo zdravlje saznajte u ovom postu.
Ulazak vazduha kroz disajne puteve u pluća
Pluća, kao najbitniji organ respiratornog sistema, vrše proces razmene gasova prilikom kojeg uzimaju kiseonik iz vazduha i krvotokom prenose u svaku ćeliju, a ugljen dioskid iz organizma oslobađaju u atmosferu.
Vazduh udišemo kroz nos gde se on prečišćava od prašine i klica pomoću sitnih dlačica i nosne sluznice. Nakon toga se u sinusima greje i vlaži, a zatim prolazi kroz grlo i dušnik, koji ima dve bronhijalne cevi, do plućnih krila. U bronhijalnim cevima se isto vrši prečišćavanje vazduha od prašine i klica. One se granaju na manje cevi (bronhiole) na čijim se krajevima nalaze alveole. Alveole su vazdušne kesice oko kojih se nalaze krvni sudovi zaduženi za razmenu gasova, kroz njih kiseonik ulazi u krv, a izbacuje se ugljen dioksid. One predstavljaju najvažniji deo pluća. Obezbeđuju našem srcu i našem organizmu krv obogaćenu kiseonikom.
Zagađivači iz vazduha mogu da prodru u naš respiratorni i krvni sistem i time oštete naša pluća, srce i mozak.
Udisanjem zagađenog vazduha štetne čestice ulaze u naše disajne puteve i pluća izazivajući infekcije, upalne procese disajnih puteva, pa i samih pluća, što može dovesti do oboljenja respiratornog sistema kao što su kašalj, astma, bronhitis, bronhospazam, emfizem, rak pluća.
Zagađen vazduh je posle duvanskog dima najčešći uzročnik raka pluća.
Izvori zagađenja vazduha
Izvori zagađenja vazduha su mnogobrojni, nalaze se svuda oko nas i teško ih je izbeći.
Glavni zagađivači vazduha u svetu su isti i u njih spadaju sagorevanja fosilnih goriva u proizvodnji električne i toplotne energije, sagorevanje goriva u drumskom saobraćaju, industrija, poljoprivreda, građevinarstvo.
U domaćinstvima, zagađenje vazduha nastaje sagorevanjem uglja i drveta za grejanje, korišćenjem plinskih boca za kuvanje i parafinskih ulja za osvetljenje.
Globalnog zagađivača predstavljaju i klimatske promene koje utiču na kvalitet vazduha – povećanjem toplote vazduha dolazi i do povećanja štetnih čestica i alargena.
Saveti za očuvanje zdravlja pluća
Dišite pravilno
Tehnike dubokog disanja, koje se najčešče preporučuju i koriste u stresnim situacijama, doprinose i poboljšanju funkcije pluća, jačaju snagu i izdržljivost pluća. Posebno su korisne osobama koje imaju horonične bolesti pluća i astmu. One mogu imati značajan trenutni efekat u situacijama kada ostanemo bez daha.
Budite fizički aktivni
Tokom treninga pluća i srce rade jače kako bi mišići dobili dovoljnu količinu kiseonika. Zato kroz redovnu fizičku aktivnost poboljšavamo kapacitet pluća, cirkulaciju i rad srca. Treninge treba izbegavati na prostorima gde je prisutna velika količina zagađenja, jer bismo time postigli suprotan efekat i u naša pluća doveli veće količine štetnog vazduha.
Boravite u prirodi
Šetnje na čistom vazduhu i boravak u prirodi doprinose očuvanju zdravlja pluća. Redovne šetnje preporučuju se osobama koje ne vole ili nisu u mogućnosti da treniraju, kao i posebno osetljivim grupama ljudi – deci i starijim osobama.
Pijte više vode
Unošenjem veće količine vode sluznice u našim plućima rade bolje, dolazi do razređivanja sluzi u disajnim putevima i plućima i lakšeg disanja. Kod oboljenja pluća unos vode doprinosi lakšem iskašljavanju sluzi. Voda nam takođe pomaže da iz organizma izbacujemo štetne materije.
Obogatite ishranu zdravim namirnicama
Namirnice bogate vitaminima C i E mogu doprineti čišćenju disajnih puteva. Neke od njih su:
- paradajz – ima velike količine antioksidanata (likopen, lutein i zeakstin) koji pružaju zaštitu od respiratornih oboljenja, i smiruju simptome astme
- brokoli – moćan antioksidant pospešuje izbacivanje toksina koji su povezani sa ozonskim zagađenjem, a sadrži i antikancerogene materije
- beli luk u narodu poznat kao lek za sve viruse, vrlo je moćan antioksidant jer u sebi sadrži alicin koji pomaže kod problema sa astmom
- paprika je jedan on najvećih izvora vitamina C (snažnog antioksidanta koji pozitivno deluje na naša pluća) i preporučuje se naročito pušačima kojima je potrebna veća količina ovog vitamina
- jabuke pošto su bogate vitaminom C, predstavljaju jak antioksidant i pomažu u otvaranju disajnih puteva
- avokado – bogat vitaminom E, takođe pozitivno utiče na pluća, smanjujući uticaj zagađenog vazduha na naša pluća
- borovnice – imaju dosta blagotvornih dejstava na naš organizam, uključujući i pluća
- đumbir ima antibakterijska i antiupalna svojstva, koristi se za detoksikaciju organizma, pomaže u čišćenju bronhija i respiratornih kanala; đumbir u prahu može se koristiti kao dodatak jelima, za pravljenje obloga, čajeva i drugih napitaka
- Pomorandža je bogata vitaminom C i antioksidantima prilagođenim plućima pomaže kod astme, dok grejp pomaže u čišćenju pluća pušača.
Koristite ulja
Maslinovo ulje sadrži vitamin E, blagotvorno deluje na upalne procese i doprinosi boljoj funkciji pluća.
Ulje divljeg origana ima antibakterijsko dejstvo. Origano se koristi kao prirodni antibiotik kod raznih vrsta infekcija, uključujući i infekciju disajnih puteva, usne duplje, desni i ždrela. Danas je ulje divljeg origana dostupno i u kapsulama i u spreju.
Pijte čajeve
Čaj od divljeg origana koji se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa uljem od divljeg origana, takođe ima antibakterijsko dejstvo i koristi se za ublažavanje tegoba kod kašlja i bronhitisa.
Čaj podbel list koristi se kod astme, bronhitisa, laringitisa i drugih oboljenja disajnih puteva koji su praćeni jakim kašljem.
Očajnica čaj koristi se za lečenje akutnog i hroničnog bronhitisa i kašlja.
Takođe postoji i čaj za bronhijalnu astmu koji u sebi sadrži list i koren belog sleza, koren omana, list podbela i majčinu dušicu.
Koristite sprejeve za nos
Sprejevi za nos olakšavaju disanje, pomažu kod zapušenosti nosa usled prehlada, infekcija i alergijskih reakcija.
Propomucil sprej za alergije pored olakšanog disanja dodatno oblaže sluznicu nosa i pravi barijeru za prodor alargena iz vazduha.
Srebrosept sprej za nos olakšava disanje, ublažava alergijske reakcije, pomaže u regeneraciji sluzokože. Blagotvorno deluje i kod zapaljenja i infekcije sinusa, kod prehlada i gripa.
Izbegavajte duvanski dim
Duvanski dim negativno utiče na zdravlje naših pluća, bilo da ste aktivni ili pasivni pušač. Pušenje vremenom dovodi do sužavanja vazdušnih puteva, otežanog disanja, povećava verovatnoću za razvoj bolesti pluća, uključujući i rak pluća. Pasivno pušenje, odnosno udisanje duvanskog dima takođe može dovesti do respiratornih tegoba i bolesti.
Udaljite se iz zagađenog okruženja
Izbegavajte boravak na mestima sa velikim koncentracijama zagađenog vazduha, kao što su industrijske zone, dimnjaci, izduvni gasovi automobila, paljenje otvorene vatre. Ukoliko ne možete da izbegnete i nađete se u zoni sa zagađenim česticama (na primer, u slučaju požara) prekrijte disajne puteve tkaninom, maramom, ili šalom. Odmah nakon toga ih skinite, jer će štetne čestice ostati na njima. Korišćenje zaštitnih maski takođe može doprineti u zaštiti od nekih čestica.
Poboljšajte kvalitet vazduha kod kuće
Loš kvalitet vazduha u zatvorenom može se unaprediti:
- redovnim provetravanjem
- brisanjem prašine
- usisavanjem tepiha
- menjanjem filtera u ovlaživačima i prečišćivačima vazduha
- redovnim čišćenjem klima uređaja
- izbegavanjem paljenja sveća sa lošim parafinskim uljima
- izbegavanjem paljenje vatre u kaminima ukoliko nema dovoljne cirkulacije vazduha
- izbegavanjem pušenja cigareta u zatvorenom prostoru
- redovnim proverama instalacija na pećima i šporetima na čvrsta goriva i gas
Vodite računa o ličnoj higijeni
Pored higijene doma bitna je i lična higijena. Posebno je važna higijena ruku sa kojih se bakterije, virusi i štetne čestice mogu uneti u naš oranizam i dovesti do infekcije disajnih puteva i pluća. U situacijama kada ne možemo oprati ruke od velike koristi mogu biti gelovi za dezinfekciju ruku. Pored toga važna je i higijena usne duplje i zuba. Redovno pranje zuba čuva i organe za disanje.
Koristite inhalatore
Veliku pomoć kod problema sa otežanim disanjem nastalog usled virusa, prehlada, bolesti pluća imaju redovne inhalacije. Možemo koristiti tradicionalnu metodu inhalacije korišćenjem posude sa vrelom vodom, u koju se dodaju morska so, osušeni delovi biljaka (majčina dušica, žalfija, bosiljak), ulja ili kapi za inhalaciju i peškira. Pored tradicionalne metode značajnu ulogu imaju inhalatori. Lako se koriste u kućnim uslovima i posebno su važni kod terapija za astmu, bronhitis, efizem pluća, kao i kod plućnih infekcija. Pomažu u otvaranju disajnih puteva i u primeni lekova.
Redovne posete lekaru
Redovnim lekarskim pregledima postojeći problemi sa organima za disanje i bolesti pluća mogu se držati pod kontrolom. Ne treba čekati da se simptomi pojave zato što u nekim slučajevima mogu izostati dok bolest ne uznapreduje. Rak pluća je vrlo podmukla bolest, koja se najčešće otkriva u poslednjim stadijumima. Duvanski dim i zagađen vazduh su najčešći izazivači ove bolesti.
Merenje zagađenosti vazduha
Nivo zagađenja se konstano meri kako bi ljudi imali uvid u to koliki je nivo u okruženju u kome žive. Podaci o nivou zagađenja mogu se pratiti na internetu, preko mobilnih aplikacija, televizijskih emisija. Takođe su dostupni i merači kvaliteta vazduha. Zagađenje se može videti i osetiti promenom boje i mirisa vazduha, ali njihov izostanak ne znači da je vazduh čist.
Zdravlje pluća kao prioritet
Dolaskom grejne sezone stiže i period sa najvećim zagađenjem vazduha, zbog čega je neophodno preduzeti sve što je potrebno kako bismo sačuvali zdravlje naših pluća i disajnih puteva.Uvedite zdrave navike, pridržavajte se mera zaštite i na apotekamo.rs pronađite proizvode koji će Vam pomoći u očuvanju zdravlja i smanjenju posledica izazvanih zagađenim vazduhom.
