Šta je migrena i kako je ublažiti?

Bolovi u glavi koji se pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti ili naprezanja.

Otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti zbog bolova.

Povećana osetljivost na svetlost i zvuk.

Ovo su samo neki od simptoma migrene – stanja koje pogađa nešto više od 19% žena i 9% muškaraca. Iako se često poistovećuju, migrena i glavobolja nisu isto. Zato je važno da znate šta je migrena, koji su njeni simptomi i vrste, kao i kako da pomognete sebi.

Krećemo od početka:

Šta je migrena?

Migrena je vrsta neurološkog poremećaja. Uključuje jake i ponavljajuće glavobolje, koje su praćene simptomima poput mučnine, povraćanja, znojenja, bledila i osetljivosti na svetlost. 

Bol u glavi počinje naglo i pogoršava se prilikom pokreta glave ili fizičke aktivnosti. Obično je pulsirajući, jer do migrene dolazi kada se arterije koje vode u mozak stežu, a zatim prošire, što aktivira receptore za bol. Najčešće bol zahvata jednu polovinu glave, ali se ponekad dešava da zahvati i obe strane. Napadi migrene traju od 4 do 72 sata, a učestalost varira. Kod nekoga se javljaju dva do tri puta godišnje, a kod nekoga i više puta tokom meseca. 

Migrena se često prvi put javlja u detinjstvu ili periodu adolescencije. Žene oboljevaju 3 puta češće nego muškarci, a ovaj zdravstveni problem je najzastupljeniji kod žena koje su nasledile sklonost ka migreni od svojih roditelja.

Hajde da sada detaljnije vidimo šta to razlikuje migrenu od obične glavobolje:

Migrena: simptomi

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali se uglavnom javljaju u fazama:

1. Uvodna faza 

Satima ili danima pre glavobolje, oko 60% ljudi primećuje simptome kao što su:

• preosetljivost na svetlost, zvuk ili miris
• umor
• žudnja za hranom ili nedostatak apetita
• promene raspoloženja, iritabilnost i depresija
• izražena žeđ
• nadimanje
• zatvor ili dijareja

2. Aura

Ovi simptomi obično počinju postepeno, u periodu od 5 do 20 minuta, i traju manje od sat vremena. U toku ove faze možete imati sledeće tegobe:

• pojava crnih tačaka, talasastih linija, bljeskova svetlosti ili stvari koje ne postoje (halucinacije)
• suženo vidno polje ili pojava “rupa” u vidnom polju
• privremeni gubitak vida
• peckanje ili utrnulost na jednoj strani tela
• otežan govor i nemogućnost “pronalaženja” pravih reči
• osećaj težine u rukama i nogama
• zujanje u ušima
• promene u mirisu, ukusu ili dodiru

Aura se javlja kod svakog sedmog pacijenta i nije nužno faza svake epizode migrene.

3. Napad

U ovoj fazi se javlja glavobolja koju karakteriše:

• bol umerenog do jakog intenziteta (podseća na pulsiranje ili bubnjanje)
• pojava bola u jednoj polovini glave (levoj ili desnoj), ređe u obe polovine istovremeno
• koncentrisanje bola u predeo oko slepoočnica, u predelu čela, oko očiju ili u predelu potiljka
• pojačavanje bola usled fizičke aktivnosti (čak i prilikom hodanja ili penjanja uz stepenice)

Uz glavobolju se obično javljaju i mučnina, povraćanje, začepljenost nosa i intenzivna reakcija na svetlost, zvuke i mirise.

4. Oporavak

Nakon što glavobolja prestane, spontano ili pod dejstvom lekova, mogu se pojaviti simptomi kao što su:

• umor, iscrpljenost i nervoza
• bol ili slabost mišića
• žudnja za hranom ili nedostatak apetita
• otežana koncentracija

Ove tegobe obično ne traju duže od 24 sata.

Uzroci, faktori rizika i pokretači migrene

Stručnjaci još uvek ne znaju tačan uzrok migrenskih glavobolja, iako se čini da su povezane sa promenama u mozgu i genima. Roditelji nam čak mogu preneti i reakciju na okidače migrene kao što su umor, jako svetlo ili vremenske promene. Dugi niz godina naučnici su mislili da se migrene dešavaju zbog promena u protoku krvi u mozgu. Većina sada misli da ovo može doprineti bolu, ali da nije ono što ga inicira.

Trenutni stav je da migrena verovatno počinje kada preaktivne nervne ćelije šalju signale koji pokreću trigeminalni nerv. Ovo navodi telo da oslobađa hemikalije kao što su serotonin i peptid povezan sa genom kalcitonina (CGRP). CGRP izaziva oticanje krvnih sudova u sluznici mozga, a zatim neurotransmiteri izazivaju upalu i bol.

Što se tiče faktora rizika, migrena se češće javlja kod ljudi koje muči:

• depresija
• bipolarni poremećaj
• fibromialgija
• sindrom nervoznih creva
• prekomerno aktivna bešika
• poremećaj spavanja
• opsesivno kompulzivni poremećaj
• anksioznost

Porodičnu anamnezu takođe treba uzeti u obzir – ako jedan roditelj ima istoriju ove vrste glavobolja, njihovo dete ima 50% šanse da ih dobije. Ukoliko je imaju oba roditelja, rizik skače na 75%.

Kada su u pitanju pokretači migrene, među najzastupljenijima su:

• hormonske promene tokom ovulacije, pred menstruaciju, tokom trudnoće, kao i u menopauzi
• emocionalni okidači poput stresa, depresije, anksioznosti, ali i uzbuđenja
• namirnice i pića kao što su stariji sirevi, čokolada, citrusno voće, kofein, alkohol i hrana koja sadrži aditiv tiramin
• pojedini lekovi (tablete za spavanje, hormonska supstituciona terapija, pilule za kontracepciju)
• preskakanje obroka i dehidratacija
• previše intenzivna fizička aktivnost
• glasni zvukovi, jaka svetla, intenzivni mirisi i boravak u zadimljenim prostorijama
• promena temperature
• umor, nedostatak sna, napetost ramena i vrata
• nizak nivo šećera u krvi
• ekrani koji trepere (poput LCD televizora)

Svoje okidače ćete najlakše otkriti vođenjem dnevnika glavobolja. Vodite dnevnik najmanje 8 nedelja i zabeležite vreme kada se simptomi pojavljuju, moguće okidače, vrstu bola, simptome i sve što još smatrate bitnim. Ovo će biti od velike pomoći i vašem lekaru.

Vrste migrena

Najčešći su migrena sa aurom (poznata i kao klasična migrena) i migrena bez aure (ili obična migrena). U ostale vrste spadaju:

• hronična – epozode migrene traju duže od 15 dana mesečno
• menstrualna – dešava se po obrascu koji prati menstrualni ciklus
• tiha migrena (poznata i kao acefalgična migrena) – prisutni su simptomi iz faze aure, ali bez glavobolje 
• hemiplegična – uzrokuje slabost na jednoj strani tela
• abdominalna – uključuje epizode migrene povezane sa nepravilnom funkcijom creva i stomaka, često sa mučninom i povraćanjem (uglavnom je zastupljena kod dece mlađe od 14 godina)
• vestibularna – odlikuje je jaka vrtoglavica
• oftalmološka migrena (naziva se i okularna ili retinalna migrena) – uzrokuje kratkotrajan, delimičan ili potpuni gubitak vida na jednom oku, zajedno sa tupim bolom iza oka, koji se može proširiti na ostatak glave
• migrena sa aurom moždanog stabla – vrtoglavica, konfuzija ili gubitak ravnoteže mogu se desiti pre glavobolje, a bol može uticati na potiljak; ovi simptomi obično počinju iznenada i mogu se pojaviti zajedno sa problemima u govoru, zujanjem u ušima i povraćanjem
• status migrainosus – ova teška vrsta migrene može trajati više od 72 sata; bol i mučnina su toliko intenzivni da ćete možda morati da odete u bolnicu
• oftalmoplegična migrena – uzrokuje bol oko oka, uključujući paralizu mišića oko njega, spušteni kapak, dvostruki vid ili druge promene vida

Kada pogledamo ovaj spisak vrsta i pratećih simptoma, mnogi od nas se verovatno zapitaju: 

Da li je migrena opasna?

Većina migrena ne uzrokuje trajnu štetu.

Retko se može pojaviti komplikacija koja se zove migrenozni infarkt – dogodi se moždani udar za vreme trajanja migrene. Ali nema dokaza da migrena može izazvati moždani udar. Takođe, hemiplegična migrena (koja je izuzetno retka) ponekad može dovesti do kome ili drugih ozbiljnih komplikacija.

Veoma intenzivna glavobolja koja počinje iznenada može biti znak nekog drugog, ozbiljnijeg stanja, kao što je moždani udar ili aneurizma. Odmah potražite medicinsku pomoć ako se to dogodi.

Kada se javiti lekaru?

Obratite se lekaru nakon prve epizode migrene, pogoršanja ili neobičnih simptoma, kao i zbog tegoba koje onemogućavaju normalno funkcionisanje.

Ukoliko se javljate prvi put, vaš lekar će vam postaviti pitanja o simptomima i okidačima koje ste uočili i porodičnoj anamnezi. Ako je to potrebno, uputiće vas na dalju dijagnostiku, koja može da uključuje skener glave, magnetnu rezonancu glave, dopler krvnih sudova, 24-časovni holter krvnog pritiska i druge analize.

Nakon postavljanja dijagnoze možete dobiti terapiju za ublažavanje tegoba. Važno je lek protiv bolova upotrebiti što pre, čim osetite prve simptome. Pošto kod mnogih ljudi tokom migrene želudac “stane”, popijte lek sa dosta vode (2-3 dl) ili u kombinaciji sa lekom koji povećava pokretljivost želuca. Takođe, možete potražiti i lek protiv bolova u obliki čepića. 

Osim lekova za ublažavanje bolova, lekar vam može prepisati i antimigrenike, kao i lekove koji se inače koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska, epilepsije ili depresije. Nemojte se brinuti zbog toga; cilj ovakve terapije je ublažavanje izuzetno jakih ili čestih napada glavobolje. Dodatno sebi možete pomoći oblogama, mirovanjem u tihoj, zamračenoj sobi, kao i spavanjem. 

Iako se brojni lekovi protiv glavobolje mogu kupiti i bez recepta, ne preporučuje se da ih uzimate bez prethodne konsultacije sa lekarom. 

Migrena se može držati pod kontrolom

Da biste olakšali intenzitet i umanjili učestalost epizoda migrene, možete da:

• identifikujete i izbegavate okidače – pratite obrasce svojih simptoma u dnevniku kako biste mogli da shvatite šta ih uzrokuje
• upravljate stresom (tehnike opuštanja poput meditacije, joge i pažljivog disanja mogu pomoći) i zatražite, po potrebi, podršku psihoterapeuta
• jedete po redovnom rasporedu i pijete dosta tečnosti
• izbegavate namirnice koje sadrže tiramin (obično se nalazi u dimljenim i fermentisanim namirnicama), kao i kofein i alkohol
• odmarate se
• povećate unos magnezijuma (dnevni unos od 375 mg magnezijuma može redukovati učestalost i jačinu migrena i do 41.6%) i kompleksa vitamina B 
• vežbate umereno i redovno, i vodite računa o pravilnom držanju
• izbegavate jaka svetla i predugo gledanje u monitor
• spavate 7- 8 sati tokom noći

Od velike pomoći u borbi sa migrenom vam mogu biti i odgovarajući dodaci ishrani:

Oligovit Q10

Oligovit Q10 je dijetetski proizvod koji sadrži koenzim Q10 u kombinaciji sa vitaminima C i E. Biohemijska uloga koenzima Q10 i vitamina C i E, kao sastavnih delova sistema za odbranu organizma od oksidacionih oštećenja, sastoji se u regulaciji bioloških oksido-redukcionih procesa. Oligovit Q10 se preporučuje za: pravilan rad srca i funkciju krvnih sudova, jačanje imuniteta, smanjenje stresa i umanjenje posledica povećanih fizičkih i psihičkih napora.

Bio-Kult Migrea

Bio-Kult Migrea je napredna multi-delotvorna formulacija koja je formulisana sa 14 sojeva probiotskih kultura i magnezijumom i vitaminom B. Svi ovi sastojci doprinose normalnom funkcionisanju nervnog sistema, kao i smanjenju umora i iscrpljenosti.

Biofar Magnezijum + Vitamin B6

Biofar Magnezijum Vitamin B pruža bioraspoloživu formulu čiji aktivni sastojci doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti i učestvuju u normalnom funkcionisanju nervnog sistema (magnezijum, vitamini B2, B6 i B12). Takođe, aktivni sastojci doprinose normalnoj psihološkoj funkciji i normalnoj funkciji nervnog sistema (magnezijum, vitamini B2, B6 i B12).

Magnezijum 300 Direkt

Uz najbržu i najkomforniju primenu, rastapanjem mikro granula direktno u ustima, samo jedna kesica Magnezijum 300 Direkt-a dnevno:

• ublažava bolove, napetost i grčeve u mišićima
• smanjuje stres, razdražljivost, glavobolju i utiče na boje funkcionisanje nervnog sistema
• pozitivno utiče na probavne smetnje i opstipaciju
• doprinosi prevenciji osteoporoze, vaskularnih i srčanih tegoba
• pozitivno deluje na organizam u periodu trudnoće i dojenja

Magnum 400 Max

Magnum 400 Max preparat sadrži magnezijum i vitamin B6, koji olakšava apsorpciju magnezijuma iz creva i pomaže njegov prolazak u ćelije. Oba sastojka zajedno doprinose boljem funkcionisanju nervnog sistema, smanjenju umora, stresa, nesanice, migrene, opstipacije, normalnoj funkciji mišića uključujući i srčani mišić. U preparatu se nalazi i vitamin B1, koji doprinosi normalnom radu srca kao i imunog sistema. Magnum 400 Max je preparat sa maksimalnom dozom magnezijuma u jednoj kesici bez šećera, pa je pogodan i za osobe sa dijabetesom.

Solgar magnezijum citrat

Solgar magnezijum citrat sadrži magnezijum u obliku citrata što ga čini lako iskoristljivim. Magnezijum učestvuje u stvaranju energije i prenosa nadražaja. Bitna je njegova uloga u zgrušavanju krvi kao i u relaksacijskoj fazi mišićne aktivnosti. Magnezijum sprečava skupljanje kalcijuma u bubrezima i krvnim sudovima pa samim tim smanjuje mogućnost stvaranja bubrežnih kamenaca i ateroskleroze. Zbog svojih brojnih benefita, često je i deo terapije kod migrene.

Magnum B6

Magnum B6 je dijetetski proizvod koji sadrži 100% dnevnih potreba za magnezijumom i vitaminom B6. Oba sastojka zajedno doprinose boljem funkcionisanju nervnog sistema, smanjenju umora, stresa, nesanice, migrene, opstipacije, normalnoj funkciji mišića uključujući i srčani mišić. U preparatu se nalazi i Vitamin B1, koji doprinosi normalnom radu srca kao i imunog sistema.

Natural Wealth Magnezijum direkt

Natural Wealth Magnezijum direkt 375 mg+B+C je posebno važan za zdrave kosti i mišiće, nervni sistem, oporavak organizma od svakodnevnog stresa, umanjenje umora, depresije i anksioznosti. Preporučuje se sportistima pri većem fizičkom naporu za opuštanje mišića, trudnicama i osobama koje imaju jake glavobolje i migrene.

Migrena se (za sada) ne može izlečiti, ali je moguće ublažiti glavobolju i smanjiti učestalost napada. Kada identifukujete svoje okidače, izbegavajte ih, pridržavajte se saveta koje smo sa vama podelili i pomozite svom organizmu nekim od preporučenih suplemenata. Ove, kao i mnoge druge proizvode, možete brzo i lako pronaći na apotekamo.rs po non-stop niskim cenama, a čeka vas i besplatna dostava (bez obzira na iznos/težinu porudžbine).